Menyanthes trifoliata L.

Грчица, горка детелина, горки тролист.



Горка детелина се среће по мочварама, влажним ливадама, од низија до брдско планинских предела. Код нас је има на Власини, Копаонику, у околини Ћуприје.



Ботаничке особине

Горка детелина је вишегодишња зељаста биљка, висине до 30 cm са дугачким и ваљкастим ризомом.
Листови су тропери, наизменично распоређени. Лиска је елиптичног облика, затупастог врха и целог обода, на дугачкој дршци која је при основи проширена у рукавац, дужине око 10 cm и ширине 5 cm. Бледоружичасти цветови су сакупљени у гроздасте цвасти. Цвета током маја и јуна. Плод је лоптаста чаура. Горка детелина има веома интересантне бледоружичасте цветиће




Хемијски састав и употреба

Лист горке детелине (Menyanthidis folium) садржи монотерпенске горке гликозиде од којих је најважнији логанин, потом флавоноиде, танине и др.


Лист улази у састав горког чаја или чаја за желудац који су официнални према Југословенској фармакопеји IV. Делује као амарум, стомахик и тоник. Користи се за јачање организма и против главобоље, у облику тоника. Гостушки (1971) сматра да се може користити као један од најбољих лекова за нервозне болеснике с лошим варењем. До открића кининове коре успешно је употребљавана против разних врста грознице.



Сакупљање

Лишће се сакупља у фази цветања, и суши у танком слоју на промаји или у сушници на температури од 45 – 60°C. Након сушења одстране се остаци биљке као што су петељке и ризом. Сува дрога је зелене боје, лако ломљива, без мириса и горког је укуса. Пакује се у сандуке или вреће, и чува на сувом месту.



Због нерационалне експлоатације, горка детелина је у природи врло проређена, због чега је заштићена законом. Влажно земљиште је идеално за горку детелину





Преузето из монографије "ЛЕКОВИТО БИЉЕ - Гајење, сакупљање, употреба" проф. др Јан КИШГЕЦИ